Edna Goranska Pesna, Goranska Narodna Pesna

[pomaklar.com]

Alik Mustaf aga

Fala Allahu, fala jedinome!
Zaprosio Alik Mustafy aga
u Budimu gradu bijelome
po imenu Ajkunu devojku.
Ne uze ja za devet godina,
kad nastala devet godina,
knigu pishe Alik Mustafy aga,
pa ja prati u Budima grada,
a na ruke Ajkuni devojki.
U knigi joj vako naruchuje:
“Chujesh li me Ajkuno devojko!
Chekala si za devet godina,
pochekaj me josh devet godina,
ako mislish meni biti ljuba”
Knigu gleda Ajkuna devojka,
knigu gleda setna nevesela,
pa dozivle svoga starog babu:
– Chujesh li me moj stari babajko!
Da mi kroish ruo osmanlijsko,
da mi gradish serdarskog kalpaka,
da mi skujesh lyka buzduvana,
da mi kupish ata nejashena,
da poodim Mustafina dvora,
ne bi ly kurvi u chem dosadila.
Poslushal ja nen stari babajko,
te joj skroi ruo osmanlijsko,
i sagradi serdarskog kalpaka,
josh joj gradi pushke kuburlije,
a sakova lyka buzdovana,
i kupi joj ata nejashena.
Podizhe se Ajkuna devojka,
pravo ide Mustafi u dvore.
Kad je doshla u bijele dvore,
Aly Mustafa na stolu sekashe,
oko nega sedamdeset sluga.
K nemu uzhe Ajkuna devojka,
pak ovako rijech progovara:
– Kolaj gelsin, Alik Mustaf aga!
– Allah razy olsun, neznana delijo!
Josh govori Ajkuna devojka:
– Dig se, kurvo, ne diga se majki!
Dig se brzhe, da mi konja shetash!
Nasmeja se Alik Mustafy aga,
i ovako poche besediti:
– Idy odatle neznana delijo!
Ja sam vidyo josh boli junaka,
i boli su k meni dolazili,
aly nikome konja shetyo nesam.
Eto vidish sedemdeset sluga,
biraj slugu koga tebi drago,
nek ti sheta konja po sokaku,
dok nam mati zgotovi vecheru.
Muka stade Ajkuni devojki,
pa prifaka svoga buzdovana,
te udari Alik Mustafy agu.
Kako ga e leko udarila,
chini mi se i danas ga boli,
jedva zhivog sa stolice svali,
nega svali, sama se uvali.
Bolan ode Alik Mustafy aga,
bolan ode dobra konja shetat,
pa kazuje svojoj staroj majki:
– Chujesh li me moja stara majko!
Evo dozhe neznana delija,
pa me tera da mu konja shetam.
Ja mu dava po izboru slugu,
da mu sheta konja po sukaku,
on izmahnu laka buzdovana,
udari me preko polovine,
koliko me lako udario,
jedva zhiv se sa stolice svali,
ja se svali, a on se uvali,
pa ostade u stolu sedeki.
Nemu majka tio progovara:
– Shetaj, sinko, zhivy ti moja glava,
da mi, sine, glavu ne izgubish,
za sramotu u svom belom dvoru.
Pa upitaj neznanog deliju,
kakvu ke nam trazhiti vecheru.
Mustafy aga konja proshetao,
pa ulazi smirno u odaju,
pa on pita neznana delijo!
– Kazhi mene, shta kesh za vecheru?
Otgovara Ajkuna devojka:
– Bre kurviku, ja nesam delija,
no sym junak, od Bosne spahija.
Tebe dvori sedemdeset slugi,
da mi spremish sedamdeset jela!
Opet majka sina svetovala:
– Spremaj, sine, gospodsku vecheru,
spremaj, sine, ma i za sramotu.
Delija je grdna siledzhija,
pa ke tebe grzhe dosaditi.
Kad prispelo vreme za vecheru,
a eto ti sedemdeset sluga,
te mi nose sedemdeset jela.
Mustafy aga sofru mi stavljashe,
pa govori Ajkuna devojka:
– Kazuj meni Alik Mustafy aga:
ili volish sa mnom vecherati,
ili volish na divan stajati?
Mustafy aga potiho govori:
– Ja ne volim s tobom vecherati,
no ja volim na divan stajati.
Vecherao bosanski spahija,
kat su digli sofru ispred nega,
oped sbori Ajkuna devojka:
– Chujesh, more, Aliku Mustafa,
da mi prostresh svilenu postelju.
Prostryo mu je svilenu postelju,
kat spahija legao da spava,
opet agi ovako zborija:
– Ili volish da kraj mene spavash,
ili volish da mi noge taresh?
Alik aga vako odgovara:
– Ja ne volem kraj tebe da spavam,
no ja volem noge da ti tarem.
Pa mu svu nok bele noge tare,
oko nega sedamdeset sluga,
svi videshe gake tumanlije,
Alik aga od strah ne vidio.
Kad u jutru zora zazorila,
probudi se bosanski spahija.
Dovikuje Alik Mustafy agu:
– Digy se, mori, da mi konja spremish,
da mi kazhesh puta do Budima,
jep mi valja Budim pohoditi.
Kad mu aga konja opremio,
pojashio bosanski spahija,
i ovako agi govorio:
– Ajde napred, kurvino kopile,
da mi kazhesh puta do Budima!
Zdravo doshli do Budima grada,
kad su bili na sred bela grada,
obrke se Alik Mustafy aga,
obrke se na desno, na levo,
de ke videt Ajkunina vrata.
Kad dozhoshe Ajkuni pred vrata,
dizhe ruku bosanski spahija,
pa otvara Ajkunina vrata,
pa mi opet Mustafy agu pita:
– STo sy obrkesh na desno, na levo?
Alik aga vako odgovara:
– Kad me pitash, pravo ku ti kazat:
evo ima devet godiny dana,
kako ovde zaprosih devojku,
po imenu Ajkunu devojku,
ne uzeh je za devet godina,
josh za devet uzeti je neku.
Grohotom se Ajka nasmejala,
i ovako agi govorila:
– Sram da te je Alik Mustafy aga!
Ja nijesam bosanski spahija,
no ja sam ti Ajkuna devojka.
Muka stade Alik Mustafy agi,
udari se rukom po kolenu,
pa od jada vako progovori;
– Avaj meni do Allah jednoga,
ka ku, jadan, u druzhinu poki!

Nazif Dokle e napisal kniga "goranski narodni pesme" no takava pesma v negovata kniga nema, a bi trpbvalo. Pesmata spored men e unikalna.

[pomaklar.com]

Bekir kapetan

Pukna pushka, jagodice,
cela Gora jekna,
pa mi udri Bekir kapetana.
Mi go udri megu gajtan vegi!
Se sobraha sve brodcke divojke,
iztavaha sve cyrne shamije,
izjahaha koni dorije,
iztavaha cyrne postekije,
otidoha gore vo planina,
da zhelaje Bekir kapetana.

Bi li mi kazal njakoj koj e tozi Bekir kapitan i po koe vreme e æivjal